zar je moja ruka tako kratka? (Br 11)

Narod želi meso, a nalaze se u pustinji (Brojevi 11)
Situacija je totalna koma. Mojsije je isfrustriran.
„Odakle meni meso da ga dam svemu ovome narodu koji plače oko mene govoreći: Daj nam mesa da jedemo!“ (Brojevi 11,13)
Čak Mojsije reče: Bolje me ubij. Do te mjere je bio na kraju svojih snaga. Mojsije u svojoj tjeskobi moli.
 
Bog odgovara. Kaže da će dati meso i da će biti toliko mesa da će im izlaziti na nosnice.
 
Mogu misliti što je mislio Mojsije. Ne zaboravimo da se radnja događa u pustinji. Što bi ti mislio kad bi bio na Mojsijevom mjestu? Nalaziš se u pustinji i Bog ti kaže da će biti toliko mesa da će narodu izlaziti na nosnice.
 
To je bilo božje obećanje.
U pustinji. Za 600.000 pješaka.
Čudno, zar ne? Mojsije je možda mislio da se Bog zafrkava s njim.
Naroda u kojem se nalazim – odgovori Mojsije – ima šest stotina tisuća pješaka, a ti kažeš: Mesa ću im dati da jedu mjesec dana. Može li im se naklati sitne i krupne stoke da im bude dovoljno? Mogu li im se sve ribe iz mora zgrnuti da im bude dosta?
Mojsijeva reakcija je normalna. Vjerujem da bi svatko od nas tako reagirao.
To je nemoguće – zaključak je našeg razuma.
 
Bogu je sve moguće – odgovor je Gospodinov!
Sada se čudi Bog Mojsiju: Zar je ruka moja tako kratka?
Pa Mojsije, to je ništa za mene. Zaboravio si s kim imaš posla.
 
Ljubljeni, jesmo li mi zaboravili s kim imamo posla?
Koliko je „duga ruka Jahvina“ u našim životima. Da li završava s onim što vidimo, razumijemo, s onim što je moguće i logično.
Ima li li Bog dovoljno snage da napravi nešto više?
Zar je ruka Jahvina tako kratka? – bila je riječ koju je Bog uputio Mojsiju.
Da li bi i nama postavio isto pitanje.
Vjerujemo li mi, braćo i sestre da nam Bog može dati „dovoljno mesa u našoj pustinji“ ili kažemo: Nemoguće?!