Spasenje je kod Gospoda (Jona 2,10)

Jonu je progutala velika riba (Jona 2,1)
Kako je u velikoj ribi?
Mračno je.
Nema prozora.
Nema vrata.
Smrdi.
Sluzavo je.
Nema izlaza.
 
Osim toga, Jonu je sigurno „grizla“ savjest jer je bio svjestan da je bio neposlušan. Ta, on je sam pripovjedio mornarima da bježi od Boga (Jona 1,10)
 
Jona u takvoj situaciji, iz utrobe ribe stade moliti – ne znam kako vas ali mene ovaj stih oduševljava. Ovo je nevjerojatno prijatelji.
Nema izlaza, ne bi se niti smio moliti, to je nakon svega što je napravio stvarno bezobrazno – ali on se moli.
 
Ali zamisli – Bog ga čuje. Ja bih mu okrenuo leđa. O ja bih mu štošta rekao. Ja bih se pravio da ga ne čujem.
Ali ovdje vidimo snagu molitve.
Prijatelji – to je nevjerojatno.
Bog ga čuje i želi čuti i spašava ga.
 
Jona, u utrobi ribe, nakon svega što je zabrljao kaže: „Spasenje je od Gospoda“.
 
 
Spasenje je od Gospoda - to nije rekao samo Jona, nego i David koji je pred starost morao bježati. Kad nije bilo nikakve nade, kad su svi drugi govorili da ga je Bog odbacio - on je rekao: Spasenje je u Gospodu.
 
Prijatelji, primjetimo ovdje koja je snaga molitve. Možda si u ribljoj utrobi. Možda nema izlaza. Možda je sve mračno. Možda je sve sluzavo. Možda smrdi. Ali imaš molitvu, koju čuje Onaj koji sve može. Onaj koji može izbaviti iz dubine, Onaj kod koga je spasenje